Много тога овде може да подсети на филмове. Била то мирноћа и уређеност предграђа, или саобраћајне гужве Менхетна, или сивило Харлема, или чега се год сетите да сте видели на неком филму.
А ја сам имао прилику да присуствујем правој холивудској прослави. Клијентска фирма је организовала журку за своје запослене, па сам сплетом околности и ја био позван. Како то изгледа? Скроз као на филму, и потпуно је невероватно. Од почетка, па до краја.
Хотел The Pierre на 5. авенији, близу Централ парка. На улазу широко степениште, и на свака 3-4 степеника дочекују вас виолинисти. Прво коктел где служе разноразне ствари које јесу, али и које нису за јело. Суши, јастози, морски плодови, ракови и остала чуда. Нигде нема жу-жу. Наравно, ту људи пију шампањац и нека чудна пића. Мада има и оних уобичајенијих ствари, а пиво се пије из флаше.
Вечера је била послужена у једној великој сали. Пуно округлих столова, у централном делу бина за музичаре, гомила конобара – баш као на филму. На столовима за сваког доста чаша и прибора за јело. Оно што је било на менију вероватно не умем добро ни да изговорим. Ево, преписаћу:
Maine Lobster Timbale
cucumber julienne and saffron beurre blanc
Louis Latour Puligny Montrachet 2005
~ ~ ~
Roasted Rack of Lamb, minted jus
sautéed spinach, asparagus, carrots
and potato galettes
- or -
Sea Bass with leek fondue
in a champagne beurre blanc
julienne of yellow squash
and green zucchini
Chateau Taillefer 2001
~ ~ ~
Roasted Pineapple with Coconut Sorbet
and passion fruit foam
~ alternating with ~
Espresso Brownie Mousse Cake
with caramel sauce
Одлични бендови. Први састављен од људи који раде у тој фирми, добар rock’n'roll, а после тога је био неки клупски бенд са барем 10-ак чланова. Феноменална музика. И гомила мушкараца у оделима, краватама и жена у вечерњим коктел хаљинама на подијуму.
Испред те сале, за оне које воле мању гужву, неки полуциркуски забављачи из ко зна којих крајева света. Све то не траје дуго. Од 7 увече, а до 12 су скоро сви већ били отишли. Мора да се ради, иначе како би се зарадило за овакве журке… Оно што сам чуо, а ко зна да ли је тачно, то је да оваква једна вечера кошта око $1000 по особи. И шта друго да вам кажем?
Има само једна ствар што ме копка. Јесте, све је као на филму. Питање је да ли хоћете да живите у једном оваквом Мег Рајан Холивуд фазону, или вам се више свиђа “Кад порастем бићу Кенгур”?
тхе саинт
Па добар дан пријатељу у туђини, надам се да те налазим у добром расположењу… ево ја пораних да ти честитам саинт ницолаус – није баш неки заштитник печалбара ал` ко велим – ако пали код рибара – можда делује и за вас преко бара.
Дакле, пошто си кренуо са менусима одмах да ти кажем да ће се у следећих минимум недељу дана у родној груди јести следеће:
за МЕзе
алл инцлусиве – кисели краставчићи и паприка из туршије (берба 2007. делухе),,,
бабина радост – боб са преливом од уља и туцане паприке
салата сиду лечи – сардина са пуно ситно сецканог црног
ПА онда посна пита
ПА онда све нешто небитно а калорично
Па његово величанство суљпа… посан… топи се у устима и баца сарму, купус са димљеим лососом ослића похованог и све што следи у други план. добар пасуљ је звезда сваке славе – битнији и од кума и од првог комшије…
мада, постоји једна ствар која може да парира пасуљу, а то је добра ракија(постоји само код доброг сербског домаћина – као што добар пасуљ има само добра домаћица). добра ракија = весела слава
предност ракије је у томе што прва излази пред госте
дакле ракија можда јесте у благој предности, али ја неби
занемарила светиниколске ситне колачиће… па троугићи, па бомбице, па саламице, па обландице… а ти небојша у туђини слушај неке плаћенике како певају, а ми ћемо самоиницијативно, славски, само за нашу душу…
п.с. немој да се навучеш на коришћење више од 4 дела есцајга током оброка, то је у нас кажњива работа
ето пријатељу – док ми весело ручкамо ти стицај и штеди, па кад се вратиш да се скућиш у филмско насеље Ратко комрендејл – и под хитно да га окачиш на википедију. .. . .. позз драв
п.с. 2. ако ти толико недостаје жу-жу – послаћемо
Vidim ništa od nasledja u Švici, pa smo odlučili do holivudskih snova da stignemo na teži način. :)
Pozdrav!
Драги Јаре
Читам да си здраво и добро у туђини. Буди нам тако. Ми смо ти овде добро. На Ладу блокира задњи десни (чујем га ја како скучи, а татко ми не верује) па нисмо прошли технички. Ено је, виси у Фоку. Ће буде готова до придвече. Ал ови из Дунав ће затворе због славу. Па ћемо сутра.
Лед оковао. Ал у кућу топло. Пишем ти писмо и слушам џез.
Идем сад у Перионицу (то је кафић у моју улицу, ал био раније перионица па га сви тако зову) са моју шољу да ми наточе еспресо, успава се. Па било напорно јуче, али лепо. Кажем свима: доста ми је да се мотам са студенкиње, мора девојка да ми буде квалификувана. Сад имам ВКВ цуру.
Пиши нам како ти је, јербо док неки нашки то не види и не исприча нам, ништа ми то не можемо да разумимо.
Ајд у здравље.
Мартин Јовановић
Neno, samo da te pozdravam i da ti kazam deka sajtot ti e super. I da te potsetam deka ne si sam vo tugina.
NYC man. Pozdravi mi Dzona Vejna puno.
Eee…
A da se nisi zalio na mali broj bodova iz Matematike II, sada bi lepo jeo kis’o kupus i gus’ pasulj, i ucio opet za decembarski rok.
A ti se zalio, pa dobio jos bodova, pa polagao opet, pa polozio, pa (verovatno) diplomirao… i sad eto imas probleme.
Ako ti je…
Ima zurka u simfonijskom 24.-og. Jel dolazis?