Пре него што сам кренуо наовамо, добио сам наређење “обавезно посети Менхетн, чуо сам да су добро одрадили тај кварт”. И куд ћу, шта ћу, морао сам да га посетим.
Много тога сте већ видели и чули о Менхетну. Облакодери, Бродвеј, Централ парк, 11. септембар, кинеска четврт, авеније, Емпајер Стејт Билдинг… Класичан туристички водич можете да нађете на милион места на нету. Па ја тако нећу да пишем. Плус нисам ни класични туриста већ печалбар (илити радник на привременом раду у иностранству).
Због тога и нисам журио да све обиђем за један дан. Туристе на Менхетну можете да препознате тако што сви иду уздигнуте главе гледајући врхове тих гомила бетона и челика о којима су толико слушали: Крајслер, Емпајер, Рокфелер Центар… Мени је било занимљивије да гледам људе на улицама. На сваком ћошку продавци хот дога и сличних роштиља са масним скарама (благо речено) непријатног мириса. Пуно тезги на којима продају шалове од шатро кашмира, рукавице, капе и све што може да затреба намернику кога шиба јак, оштар, децембарски ветар. Изгледају доста приручно и склепано, не верујем да баш сви то легално раде. Неки Дерек Тротер фазон вероватно. Улични цртачи који направе вашу карикатуру за 10 минута. Људи који прикупљају разне добровољне прилоге. “Свети” и свети проповедници судњег дана и речи Божје. И још пуно тога, толико густо да чим прођете једну појаву, већ вас друга чека.
Пуно пролазника, Божићне распродаје, свако држи макар једну кесу из неке продавнице. Украшене улице, украшени излози, Деда Мразеви… Пуно добро обучених и подједнако толико лоше обучених људи. Екстравагантни и смели модни потези, баш као што има и нормалне уличне моде. Старци у фенси капутима, али и декице са качкетима и сомотским панталонама (као на нашим улицама, ходају полако, смирено, радознало, са рукама на леђима).
Тајмс Сквер, осветљен као да је дан. Али за две трећине оних светлећих реклама тврдим да су кич када би стајале саме за себе. Ипак на овом месту су савршено уклопљене. И потпуно вас опчини све то бљештавило. Обузме вас огроман избор који стоји пред вама. Продавнице у којима можете наћи буквално оно што сте замислили, што тражите у свом граду и не можете пронаћи годинама, робне куће на хиљаду спратова, поклон за свакога…
Менхетн и за само пар сати остави феноменалне утиске. Мало тога сам написао, иако сам за сада провео само једно поподне тамо. За сада…
Жив, ужурбан, а у некој малој уличици на два минута од Тајмс Сквера можете наћи неко тихо и мирно место где време спорије тече. Космополитски град који нема свој матерњи језик јер од сваког народа се може нешто пронаћи. Град у коме вас нико не гледа чудно, ни попреко. Град коме је култура оно што било ко донесе у њега. Град чија је аутентичност то што привлачи све аутентично са других страна света. Град чији су обичаји истовремено и обичаји ко зна којег дела Земље.
Odlicna ova fora sa blogom,ono bilo bi bolje da je neki bolji komentator al sta da se radi svaki kanal ima po neku manu.
Nadam se da neces odustati od pisanija pa da zauvek ostanu izgubljeni ovi “pameti”. Nego u slucaju da postanes slavan i naravno bogat izmislivsi po ko zna koju informaticku ludost po redu ja preldazem da se na blogu javno obavezes da prvi 20 blogera imaju pravo na skoromnu nadoknadu od recimo milionce$.
Elem puno pozdrava i budi dobar naravno.
Interesantno je da je Menhetn potpuno isti utisak ostavio i na mene. Kad god mozes ne sedi kuci nego vataj taj voz.
Samo nemoj da gubis vreme po kaficima gde se slusa dance, house il’ sta je vec ono. Gde svi pokusavaju da igraju ko crnci (crnkinje), a ne umeju. Na to ne gubi vreme. Bolje slusaj kako crnci sviraju bluz. I kasperizuj se po oni silni muzeji, teatri.
I da te pitam nesto. Jel moz bre, nesreco, ovde da se kace neke slike, i kako?
Jel sam upao medju prvih dvajes?
Kralju, fascinirao si me, necu da ti dajem savete jer ne volim to da radim. Pa mi jedino ostaje da te hvalim. Znas ono da ,,jedna slika vredi hiljadu reci”, ocigledno to kod tebe ne vazi, a i ta izjava je relativna kolicina zavisi i od kvaliteta tako da si ti desetak fantazmagicnih slika salio u samo, mislim, trista reci. Cuo si verovatno misao starih Latina ,,SE IPSUM VINCERE PULICHERRIMA RES EST”, ako ne znas znaci ,,Najveca je pobeda pobediti samog sebe”(procitaj Andrica ,,O prici i pricanju” bice ti jasno), u tvom slucaju izdigo si se iznad ostalih
mislim na posmatrace onih gomila betona. Molim te ucini mi uslugu i idalje crtaj ovako lepe slike od tvojih reci. Za tih prvih dvadeset imaj na umu da sam 1993.
De si be Nebojso?
Znam da neki tamo Rus ne bi trebalo da pise o NY ali i ja sam se shecao tim shorom. Mada kao klinac. Imam neku rodbinu na Long Ajlandu sa kojima se nisam odavno cuo. Trebalo je kod njih da odem pre vojske. Sad, evo me u civilu cekam Novu ko zna gde…Uzgred, pozdravio te chika Major nesudjeni Zlatkovic :)