Нова година

Некако ми се чини да ће у много писанија на овом блогу провејавати претходно описани утисци о Менхетну. Размишљао сам како да избегнем понављање, али сам схватио да је за свежег блогера-печалбара немогуће писати о Њу Јорку, а да барем две трећине прича нема везе са Менхетном. Наравно, ко овде живи дуже, њему је лакше да се бави и Квинсом, и Бронксом и осталим деловима овог градића. Ја сам још увек гуштер. Можда ћу то увек и остати кад је Њу Јорку питању.

Него, пошто су ме на Менхетну највише одушевили сами људи, различитост коју они доносе, бука и галама на безброј језика, одећа из свих крајева света, тако су ми најпозитивнији утисци Новогодишње ноћи везани за људе.

Елем, жељно сам ишчекивао да дочекам Нову годину на неком од оних места што их увек гледате на вестима 1. јануара. Сиднеј, Сингапур, Москва, Берлин, Рим, Париз, Лондон, Рио… Баш зато нисам ишао на друга места у овом граду, а могао сам. Хтео сам да макар једном видим то “чудо”, макар се разочарао.

Њу Јорк – Тајмс сквер, лопта која се спушта, препуне авеније, ватромети. То је оно што можете да видите на телевизији. Све изгледа блиставо. Стварност можда није баш таква. Очекивања можда нису испуњена. Али колико је било неочекиваних, а добрих ствари… Од свих лоших ствари, најмање ми се допало што није било музике, а био сам у правцу лопте, удаљен око 300 метара. Ништа се није чуло. Очекивао сам макар понешто, претпостављао да има озвучења на 2 или 3 блока. Није ми се свидело ни то што између Тајмс сквера и Централ парка није било никаквог ватромета. С обзиром на број људи, могли су да се потруде да направе мало квалитетнији програм. Иначе се не би десило да су авеније празне у 12:15, чим лопта падне. И то би биле две најкрупније замерке.

Ипак, ако није било праве, могли сте да чујете мало другачију врсту музике. За мене је фантастично било што сам око себе чуо доста разних језика и наречја и којечега још… Само у кругу од око 2 метра од места где сам стајао, људи су причали на јерменском, арапском, јапанском, италијанском и енглеском са аустралијским акцентом. Са америчким енглеским и српским, то му дође 7 језика на цирка 20 квадрата. Сви расположени и причљиви. Они из топлијих крајева полусмрзнути. Слабо обучени и ненавикнути, цупкали су све време док смо им ми са медвеђом природом и зимским навикама позајмљивали рукавице и капе.

Стотине хиљада људи, гужва јесте неизбежна, али ни приближно као на неким нашим манифестацијама где већ више од хиљаду душа чини густо паковање. Вероватно их је и 11. септембар приморао да се тако организују. Хиљаде полицајаца блокирају блок чим се у њему сакупи оптималан број људи, тако да нема гурања и стискања уз ограде. Такође, не допуштају ни кап алкохола да се провуче. Пролазите поред неколико места где вас рутински прегледају без задржавања и (мој утисак) без мргодних фаца.

А после 12… Гужва се растура. Ватромет у Централ парку траје дуго, види се дуж главних авенија све до Тајмс сквера. Остаје 40 тона ђубрета за које је задужена једна мала војска комуналаца. Старији од 21 године у клубове, барове, пабове, а млађи – појма немам, али тамо не могу. Одабрали смо Ист Вилиџ (East Village) и један ирски паб. Ист Вилиџ је прича за себе, тако да нећу сад много о томе. Ионако се ова писанија већ одужила. Углавном, и тамо је било одлично.

Када се све сабере, да ли ће вам се свидети дочек у Њу Јорку, највише зависи од вас самих. Ако вам је ок да дочекате Нову годину без музике и алкохола, а при томе имате гомилу других занимљивих ствари, биће вам добро. А после ћете већ наћи где да наручите добро пиво, вотку, козмополитен, мартини или шта вам драго. Како коме…