Имате мање од 1000 евра у џепу. А морате да путујете. Пут је такав да нико неће да вас вози. А далеко је. Мора да купите кола.
Изађете на ауто-пијац. За те паре сте нашли да могу да се купе само два аутомобила.
Први сте већ возили, па сте га бацили негде. Био је сав никакав, стално вас је доводио у опасност, терао из удеса у удес. Једном за мало главу да изгубите. Нажалост, неки од ваших непознатих сапутника и јесу погинули тада. А лажљив је тај ауто био, завара за час. Неки су мислили да ће сигурно да их учини најпоноснијим на свету. А возили су се само по селу, још више су га лупали по блатњавим улицама и јарковима.
Опрали су га, умили, потрудили се да личи на остале. Имао је пресвлаке налик шубари, а сад су малтене председничке. Имао је и сличице неких ликова, па су их скинули пре изласка на пијац. И оне вулгарне налепнице које су га красиле су скинули пре пар недеља.
А сећате га се, има 7-8 месеци како сте узели да га пробате поново. Три дана сте га имали, и опет замало главу да изгубите. Кочнице не ваљају. А и ауспух му не ваља, много галами. И тад је био умивен и дотеран. Али кад седнете у њега, он покаже право лице. И из неког разлога, изгледа му волан не ваља, све вуче на тамо где сунце излази.
Сад видите да је још умивенији. Каже да је волан поправљен, али и даље је заокренут онде где не бисте да идете. A кочнице и даље не ваљају. Знате да вам прва провалија не гине.
Други ауто је исто умивен. Али мало кљакав. Хтео би он брже да иде, него кочнице му много јаке. А не бира их он, него онај ко купује ауто, тај и кочнице ставља. Не скреће као онај. Руку на срце, скреће помало, али то је због оног предњег левог точка, он нешто иде на погрешну страну. Обично иде тамо где треба.
Па се љуте на њега да му пиксла не ваља, па радио крчи, па гума излизана… А љуте се и што је много налицкан, што хоће свима да се свиди. Други се љуте што кажу да хоће да поклони осовину, да је просто да неком тамо ко каже да је његова. Он тврди да је не да ником. Онај први ауто исто тврди да је не да, него је питање шта ће му осовина у оној провалији. А вероватно је да ће му осовина и пре провалије испасти.
Додуше, могао би он мало да да више гас некад. Нешто бојажљиво гледа да му не отпадне нешто. А довикују му да може и без тога што отпадне, да може и са три точка. Или макар да тај четврти буде мањи. А хтео би он да и тај резервни точак порасте, па да баци оно што му смета негде у неки јарак. Неки јарак мањи од 5% ширине пута.
Али, знате тај ауто. Спор, кљакав, стани-пани, али води негде где хоћете да идете. Успут покупи и неког аутостопера странца што плати за превоз. Мало, по мало, све више аутостопера има. И оставља их ту, у вашем комшилуку. А од тих пара некад поправи акумулатор, некад мењач. Па иде мало боље. Некад потроши паре и на глупости, на неки рафткапну. Некад их и изгуби. Али гура. Све ближе, и све брже.
Ових дана треба да добије неки документ да може и на аутопут да изађе. Па каже да до краја године ни путарину неће да плаћа. Мислим да се потајно нада да ће резервни точак да порасте кад га купите, па да коначно може да замени онај стари, изанђали и неодлучни који га успорава.
У Нишу је у недељу ауто-пијац. А, колико знам, и у свим другим градовима у Србији је исто.
Који ћете ауто ви да купите?
Какве везе има ово са печалбом? Има, и те како има. Нећу да идем у печалбу јер ме живот тера. Ако хоћу, хоћу да то буде мој избор.
Није свеједно, нису сви исти, и нису сви лопови, и не раде сви исто. Неко ради нешто и за мене. И поред наводне неспособности њега самог и његових људи.
А тврдим и да је боље полако напред, него да проверим шта ће бити ако паднем верујући да ћу после много брже одскочити.
Оружја, устанака и ратова неће бити. Али ће бити примитивизма. На све стране. Биће грађевинских дозвола за домаћине (читај: задригле пијандуре кладионичаре који хоће да отворе ћеваПЏиницу од бајатог псећег меса), општинских пара за сеоске спортске игре (читај: за локање и ждрање), Лидија Вукићевић министар културе, војвода Вакић министар спорта, Вучић министар полиције, Филарет министар спољних послова, Пахомије министар основног образовања… Премијер? Ко би други неко мигаво-кисели Коштуница. Ма само замислите ко све гласа за радикале и помислите како им неће бити краја у гордости и лармању. Ни сад нису тихи, камоли тада…
А с друге стране имате смешног Божу који стално нешто галами, али и потпише неку важну ствар, налицканог Бориса који никад ништа погрешно не каже (јер мало тога и суштински каже), али вероватно странцима и прича добре ствари кад нас толико воле, министра економије ког нико не зна, галамџију Динкића коме је стално неко крив, али поуздано знам да ради као машина (а свака машина греши некад) . Имате неке нове фирме, супермаркете, па неки нови пут… Само упоредите 2000. и 2008. годину.
Ја лично (и још 70-ак других људи из моје фирме) вероватно не бих имао где овде да радим да је , рецимо, Гордана Поп Лазић министарка информационих технологија или нечега сличног. Није да је тренутна нешто много помогла, али бар није терала у зид.
Ја бих купио онај кљакави, па бих га нафризирао. А ако немам пара да га нафризирам одмах, сачекаћу да скупим. Док не нарасте…
Nisi dodao da je ovaj kljakavi u zadnje vreme cukan otpozadi, al racunam da je iz dobre namere.
Ko sto sam jednom rekoh, ovaj izbor nije stvar politike nego higijene
Јесте мучно што су сви избори до сада били такви – хигијенски, и што за сваке следеће мислимо да ће бити нормални.
Али боље да буду хигијенски, па да бирамо чисто, него да дођемо у опасност да следећи избори буду избор Мордор против Гондора.
Boško, Borise!
Dežuloviću.
Дежуловић! Каква част… Не заслужујем…